hrabri padaju, jer samo hrabri i lete

Bol nas prati kroz zivot, u bolovima se radjamo u bolovima umiremo. Bol je osecanje slabosti.

Sve dok me boli zivis u meni, u mom srcu, u mojoj glavi. Otisao si i ostavio me samu u svetu gde vlada tama, nemocnu da se izborim sa svim sto mi zivot sprema. Bol me je pokorio, njemu sam se predala. bez opiranja. Bila sam van kontrole, skocila u ambis bez kraja, dugo mi je trebalo da se sredim, da ugledam tracak svetlosti u nemogucem i nedostiznom. Zivot je velika knjiga gde svaku stranicu sami pisemo, svaki novi list  nas podseca da smo mi krojaci nase sudbine. Dozvolila sam da mislis da sam tvoje vlasnistvo, uvukao si mi se pod kozu, znao si kako disem, znao si svaku moju manu, svaku slabu tacku. Ja sam bila devojcica koja ti je slepo verovala, koja te je gledala kao kralja, ali umesto kraljice ja sam bila tvoj sluga, tvoja igracka, s kojom si se igrao, ne marivsi za moja osecanja i moje zelje.  Mislila sam da sam nasla svog princa, svog gospodina savrsenog, ali sam pogresila. Ipak samo u bajkama mozemo naci istinsku ljubav, zar ne? 

Ili imas principe ili te gaze.

Stvar je u tome da previse verujes ljudima, mislis da su tu za tebe i da te istinsti podrzavaju. Sta se onda desi? BUM. Odjednom ostanes sam. Podrzavaju te, ali sutra ce te gazit, voli te, ali sutra ce te prvi izdati. Sve  je dno, zar ne? Iza svega stoji sitna mala korist. Dugogodisnja prijateljstva su povrsna poput kratkog poznanstva, a ljubavi su poput cigarete, ispocetka ne znas sta radis, a vec si postao ovisan, pa se ugasi i ne mozes opet istu zapaliti. Zar se sve svodi na manipulaciju, vredjanje i javno ponizavanje? Svi smo mi egoisti, ali neki i previse. Umesto da uzivamo u tudjoj sreci mi, da pomognemo siromahu, da budemo humani i pravedni, mi smo postali sluge 21. veka, gde tehnologija dominira, gde deca piju, puse i drogiraju se, gde jedni drugima psujemo majku, Boga i Sunce. Kakav je to zivot? Da li mozemo jednog dana reci da smo ziveli srecno do kraja zivota? Da li cemo naci nas happy end?

Volela sam zimu i ovu hladnocu, sam to mi je ostalo od njega, samo to me podseca na ono sto je bilo, a kao da nije, sama zima je opisivala moje stanje, pozeljna ali hladna, takva sam postala posle njega. Naime, zivot je takav, moramo proci kroz niz dobrih i losih stvari da si postali za nijansu mudriji i iskusniji. Ljubav je smisao zivota, ona nam daje snagu, ali postaje nasa slabost. Nakon tog vremena provedenog s njim, imali smo uspona i padova, voleli smo se i svadjali, svaka svadja se zavrsila zagrljajem i recima 'ljut sam , ali te ipak volim', bili smo kao jedno, bio je moj oslonac, moja prva misao,moja tuga i sreca. Zatim je usledela hladnoca i ravnodusnost, primetila sam promenu, ali sam zelela da verujem da je sve u redi. Prekinuli smo, cula sam sa ide po kafanama i kad neko spome moje ime da okrene glavu, nastavio je dalje, kao da nikad nismo postojali mi, kao da mu nista nisam znacila, kao da sam bila samo usputna stanica. Ja sam se povukla u sebe, i svaki dan vracala film unazad, gde smo pogresili, sta smo sve mogli. Postala sam hladna i ravnodusna, dani su mi bili kao godina. Plakala sam, citala poruke i mucila sebe. Na kraju sam shvatila da niko nije vredan toga, uvek ce naici neko drugi, ali nakon svega sam izgubila veru u ljubav. Tako gde sam ja stala ti si nastavio, ali kad ti stanes, ja cu nastaviti, bez osvrtanja na proslost, uzdignute glave i punog samopouzdanja sa osmehom na licu.

2016-01-11