Ili imas principe ili te gaze.
Stvar je u tome da previse verujes ljudima, mislis da su tu za tebe i da te istinsti podrzavaju. Sta se onda desi? BUM. Odjednom ostanes sam. Podrzavaju te, ali sutra ce te gazit, voli te, ali sutra ce te prvi izdati. Sve je dno, zar ne? Iza svega stoji sitna mala korist. Dugogodisnja prijateljstva su povrsna poput kratkog poznanstva, a ljubavi su poput cigarete, ispocetka ne znas sta radis, a vec si postao ovisan, pa se ugasi i ne mozes opet istu zapaliti. Zar se sve svodi na manipulaciju, vredjanje i javno ponizavanje? Svi smo mi egoisti, ali neki i previse. Umesto da uzivamo u tudjoj sreci mi, da pomognemo siromahu, da budemo humani i pravedni, mi smo postali sluge 21. veka, gde tehnologija dominira, gde deca piju, puse i drogiraju se, gde jedni drugima psujemo majku, Boga i Sunce. Kakav je to zivot? Da li mozemo jednog dana reci da smo ziveli srecno do kraja zivota? Da li cemo naci nas happy end?
