Volela sam zimu i ovu hladnocu, sam to mi je ostalo od njega, samo to me podseca na ono sto je bilo, a kao da nije, sama zima je opisivala moje stanje, pozeljna ali hladna, takva sam postala posle njega. Naime, zivot je takav, moramo proci kroz niz dobrih i losih stvari da si postali za nijansu mudriji i iskusniji. Ljubav je smisao zivota, ona nam daje snagu, ali postaje nasa slabost. Nakon tog vremena provedenog s njim, imali smo uspona i padova, voleli smo se i svadjali, svaka svadja se zavrsila zagrljajem i recima 'ljut sam , ali te ipak volim', bili smo kao jedno, bio je moj oslonac, moja prva misao,moja tuga i sreca. Zatim je usledela hladnoca i ravnodusnost, primetila sam promenu, ali sam zelela da verujem da je sve u redi. Prekinuli smo, cula sam sa ide po kafanama i kad neko spome moje ime da okrene glavu, nastavio je dalje, kao da nikad nismo postojali mi, kao da mu nista nisam znacila, kao da sam bila samo usputna stanica. Ja sam se povukla u sebe, i svaki dan vracala film unazad, gde smo pogresili, sta smo sve mogli. Postala sam hladna i ravnodusna, dani su mi bili kao godina. Plakala sam, citala poruke i mucila sebe. Na kraju sam shvatila da niko nije vredan toga, uvek ce naici neko drugi, ali nakon svega sam izgubila veru u ljubav. Tako gde sam ja stala ti si nastavio, ali kad ti stanes, ja cu nastaviti, bez osvrtanja na proslost, uzdignute glave i punog samopouzdanja sa osmehom na licu.

2016-01-11